Imate li malog krznenog prijatelja u kući? Ako nemate, propuštate nestvarno uzbuđenje i spektakularan doček koji dobijaju vlasnici kućnih ljubimaca kada se nakon napornog dana na poslu vrate kućama. Pas – najbolji čovekov prijatelj. Svako ko ima psa kao kućnog ljubimca zna da to nije samo kliše, već da su psi nešto specijalno u životu, pogotovo ako imate decu. Ne samo da poboljšavaju kvalitet života vlasnika, nego u njihov život unose radost i vedrinu. Sa druge strane, mnogi nadomeštaju nedostatak porodice ili raskid odnosa pomoću kućnih ljubimaca.
Videti svog psa srećnog pokreće proizvodnju dopamina i serotonina, hormona sreće i zadovoljstva kod vlasnika pasa. Takođe, smanjuje kortizol, hormon stresa. U današnjem užurbanom i haotičnom svetu mnogima od nas nedostaje saosećajnosti. Pas budi empatiju u čoveku. Takođe, deca koja su izložena životinjskim dlakama ili drugim životinskim alergenima, obično imaju jači imunitet. Čak i kod odraslih imuni sistem postaje jači nakon izlaganja životinjskim alergenima.
Kada dete raste uz psa kao kućnog ljubimca, ono od malih nogu razvija dobre osobine i navike. Naime, psi uče decu da budu odgovorni, naravno pod uslovom ako to roditelji podstiču i ne preuzimaju na sebe svu odgovornost. Zajedno sa odgovornošću, dete uz psa kao kućnog ljubimca razvija i samopouzdanje. Kada su deca uspešna u brizi oko ljubimca, ona su ponosna na sebe i osećaju se dobro, pogotovo što znaju da su sada oni nekome „glavni“. Pored svega, psi smiruju decu i uz njih uče šta je disciplina.
Srećnije detinjstvo uz psa
Odrastanje u društvu psa je od izuzetne koristi za decu. Veoma mala deca (već od 1,5 godine života), vole da se igraju sa psom, a ta je igra bolja od najbolje interaktivne igračke. Njihovo razgovaranje sa psom ubrzava razvoj govora, što je nekada radila slikovnica kako bi se ubrzalo učenje čitanja. Upravo oko 1,5 godine moguće je simultano učiti dete i psa novim rečima i sve do druge godine pas će moći da prati dete (limit za psa je 150-200 reči).
Već sa oko tri godine pokazuju se i konkretne prednosti prisustva psa u porodici kada su socijalne interakcije dece u pitanju. Mala deca koja imaju psa pokazuju 30-40% manju tendenciju da razviju probleme u ponašanju i veću tendenciju da budu društvena, nesebična i uviđavna prema drugoj deci.
Kasnije, kada dete počinje samo da šeta psa, druženje sa psom prenosi se u značajno smanjene šanse za razvoj gojaznosti, dalje pospešuje interakcije sa drugom decom i ubrzano razvija osećaj odgovornosti i empatiju kod dece. Porodice koje imaju psa bolje funkcionišu, a u slučaju porodičnih problema, deca koja imaju psa imaju manje traume zbog tih problema. Deca koja u ranom periodu dobiju psa, brže se socijalno i emotivno razvijaju i savladavaju korisne životne veštine.
Da li je štene pravi izbor?
Ukoliko već nemate psa, možda je pravo vreme da razmislite da ga usvojite ili kupite, pogotovo ako čekate prinovu u porodici. Na taj način, sve brige koje podrazumeva briga o štenetu biće završene kada dete dođe na svet, a pas će već biti dovoljno zreo kada dete izađe iz kolevke, te možete biti apsolutno sigurni da će pas maksimalno paziti na dete. Ako nabavljate štene, a već imate dete, možda je najbolje sačekati da dete napuni tri godine, jer malo dete može slučajno povrediti štene. Sa druge strane, ako nabavljate starije štene (4-6 meseci), u tom slučaju dete može biti i malo mlađe jer će se sa štencem jako brzo povezati. Ipak, ako nabavljate skoro odraslog psa to može biti savršeno rešenje jer pas koji ima od 6 do 12 meseci će veoma brzo prihvatiti da je dete ispred njega u porodičnoj hijerarhiji, paziće na dete, a još je uvek dovoljno mlad i još godinama će se rado igrati sa detetom. Pozitivan uticaj psa najvidljiviji je od treće do sedme godine. Dete će se naučiti odgovornosti, odanosti, razviti samopouzdanje, nezavisnost i usvojiti koncept neuslovljene ljubavi.
Na koji način saznati karakter psa
Da li je moguće da na osnovu jednog kratkog druženja utvrdimo karakter psa? Možda donekle. Poželjne osobine za porodičnog psa koje se mogu utvrditi iz jednog druženja su druželjubivost, razigranost, znatiželja, a nepoželjne bojažljivost, agresivnost i pasivnost. Ako pas maše repom dok vam prilazi, ako obilazi i skače na potencijalne vlasnike to je uvek dobar znak, kao i gledanje čoveka u oči. Kod štenaca starijih od tri meseca veoma je lako uočiti karakterne crte, dok je kod štenaca mlađih od dva meseca to gotovo i nemoguće.
Jedno od najvažnijih istraživanja ikada posevećenih ponašanju pasa, koje su 2021–2022. godine realizovali Harvard, MIT i Darvin fondacija, dokazano je da rasa određuje manje od 10% karaktera psa. U cilju istraživanja sekvenciran je genom preko 2.000 pasa i ispitano je skoro 20.000 vlasnika, kako bi se utvrdilo koliko ponašanje ima veze sa rasom. Zaključak je da je genetika odgovorna za ponašanje samo u smislu da određene varijacije nekog gena uslovljavaju određena ponašanja, međutim pojava svake konkretne varijante gena zavisi od duboke genetike, na hiljade generacija unazad i iz vremena pre nego što su formirane rase, a daleko manje od skore genetike (poslednjih 10 ili 50 generacija predaka). Jednostavno rečeno, varijanta gena koja rezultira npr. instiktivnom agresijom prema strancima može se pojaviti u bilo kom psu, ali je do 10% češća kod rasa pasa čuvara. Ako želite da pas ima određene osobine, imate za nijansu bolje šanse ako nabavite psa oređene rase, ali u pitanju su zaista nijanse.
Zato, kad birate rasu, najbolje je ignorisati teorije o ponašanju određene rase, već rasu birajte prema praktičnim faktorima, kao što su: tendencija psa da se linja, veličina, očekivana dužina života ili specifičnosti brige o krznu… Sledeći korak je svakako druženje sa štencima, što duže – to bolje i što su stariji – to bolje.